Na ovim našim prostorima treba da se zaljubiš, da ne komplikuješ, da ne tražiš previše (šta ovo treba da znači nikada neću razumijeti). Treba da nađeš nekoga normalnog (ovo je tek enigma sama po sebi), da se skrasiš na vrijeme, da ne zakasniš. Jer život prolazi, ljudi gledaju, a priče se same ne prave. Ukratko, šta čekaš šta će reći ljudi o tebi…
Samo što niko više ne zna šta tačno znači “normalno”. Normalno je da si u vezi, ali da se dopisuješ sa strane (Ah čuj, ako si oženjen nisi uštrojen, nema ništa loše u malo flerta i očijukanja..) Normalno je da nisi sretan, ali da ostaješ (Dijete moje jer šta će reći narod!). Normalno je da planiraš budućnost s nekim, a paralelno provjeravaš ima li nešto bolje (nešto kao požarni izlaz). I onda se čudimo kad dođe do ljubomore, do svađe, do prevare i razlaza. Kao da nije logičan nastavak svega što smo uradili…
Medalja uvijek ima i drugu stranu, a istina je ipak malo neprijatnija: Većina odnosa danas ne puca zbog jedne greške. Puca jer je od početka bio postavljen na staklenim nogama, samo što je svima bilo lakše da to ignorišu.
I nije ovo priča samo o muškarcima koji varaju, niti o ženama koje “traže previše”. Svi igraju istu partiju karata, samo sa različitim ulozima i pokušajima otkrivanja blefa. Postoje djevojke koje tačno znaju šta rade i to znam još od rane mladosti. Ne traže ljubav, traže sigurnost, status, nekoga ko može da im ponudi život kakav same ne mogu ili ne žele
da grade. I ne kriju to više. Samo su prestale da se pravdaju. Dobre stare sponzoruše, jedan od trade mark-ova ovog grada. Mijenjaju mladost i ljepotu za luksuz i lagodan život.
(nastaviće se…)
Autor: Yezza