Mi koji smo odrastali početkom 90-tih baš dobro znamo kako je provesti dan bez tuša, vodokotlića, česme, sudopera, veš mašine… i kako ta štednja vode u flašama i kantama može da bude ponižavajuća, sramotna i neminovno na uštrb održavanja lične higijene. Baš, baš, baš je teško provesti dan bez pristupa vodi – apokaliptično.
A u Potkozarju, rubnom naselju Grada Banje Luke, apokalipsa traje četiri dana. Ni vremenski uslovi ne idu u prilog žrtvama šizofrenog upravljanja gradskom vodom. “Sveta zemlja gori!”, a vode nema i kada će doći ne zna se. Gradski oci produhovili su se pa se vode onom “strpljenje spasenje”.
Hrabro je to od “mladih i brzih” koji se tuširaju tri puta dnevno, mirišu na sto metara i bave se sto i jednom predizbornom aktivnošću (aktivno na temu uređenja Vrbasa) dok im se sugrađani suše.
U kontaktu sam sa mojim Potkozarcima i situacija nije ni malo dobra, a slična je ili gora i u Piskavici i u Mišinom hanu. Apelujem na odgovorne da sve “bace iz ruku” i fokus stave na rješenje ovog gorućeg problema, jer bilo kakav drugačiji pristup zaista je morbidan i rađa revolt i bijes.
Autor: Mladen Tešanović