Danas je posebna nedjelja.
Čim smo se probudili, prije kafe i čaja obaviještena sam da je danas derbi “Zvezda- Partizan”. Možeš misliti!
Od ujutro trebam napraviti plan u sebi za obe opcije: pobjedu ili poraz. U godinama smo kad svako uzbuđenje može uticati na zdravlje.
Udala sam se za čovjeka kome je sport bio hobi u mladosti, a u penziji zanimanje. Dan se započinje jutarnjim praćenjem skijaških skokova, vožnje bicikla, auta zavisno od sezone, a veče je za sportove sa loptom.
U početku je to bilo simpatično. Ja sam čitala knjige ili “odmarala oči” na zelenom ekranu ponekad, ali kad je kablovska ušla u naše domove muž je postao ovisnik. Sjećam se, kad smo bili mladi, budio bi me da gledam sa njim neko finale reprezentacije sa ko zna kojeg kontinenta. Išla sam na posao nenaspavana i dopuštala da se šale na moj račun na poslu pripisujući druge razloge za nesanicu.
Imam razumijevanja i za fanatizam kad je utakmica reprezentacije u pitanju. Patriotizam, neobjektivnost, sve je dozvoljeno. Kad nekog hvalimo, hvalimo do neba, kad grdimo, grdimo neprijateljski. Bez opravdanja. Navijamo za “Zvezdu”. U stvari, ja navijam za mir i zdravlje. “Partizan” je neprijatelj br. 1. U svemu. Kad bi mogla “Zvezda” da bude u svemu prvak, samo mira radi. Vjerovatno tako misle i navijači “Partizana”. „Ludilo“ navijača!
Nabavljeno je sve. Grickalice i pivo čekaju spremni. Pregledani su sportski portali i najave trenera. Čeka se početak utakmice. Stadion je u kući. Moram biti tiha i ne zapitkivati ništa. Čak i ako je preglasno i ako trebam na čas izaći iz sobe bolje da ne mrdam, do poluvremena. Trebam da se divim bakljadi (iako se guši pola Beograda) i da se pripremim za nastavak. Voljela bih da bude nerješeno. Zbog svih „ludaka“. Samo da ne bude tuče na kraju, a uvijek su krivi „oni drugi“. Ako pobijedi Zvezda šepurićemo se danima, a ako izgubi zaboravićemo do sutra.
Autor: BAKA